Recite "ne"

Duvan je sasušeni list jednogodišnje biljke Nicotiana tabacum, a potiče iz suptropskih krajeva Amerike. Pušenje duvana je dobrovoljno inhaliranje niza štetnih produkata, nastalih sagorijevanjem kako samog lista duvana, tako i niza hemijskoh dodataka i samog papira cigarete.

Akt pušenja dijelimo u dvije faze:
1. faza samotrovanja
2. faza zagađivanja okoline pušača.

Pušač, stvarajući negativan pritisak u ustima, uvlači duvanski dim, proizvodeći pri tome vazdušnu struju, koja se kreće iz spoljašne sredine preko gorućeg dijela cigarete, zatim prolazi kroz nesagorjele djelove duvana do usne duplje, kada dim dospijeva u pluća i vrlo brzo otrovi duvana prelaze u krvotok, a zatim bivaju razneseni u sve djelove tijela. Onog momenta kada duvanski otrovi dospiju u mozak, stvara se ralativno prijatan osjećaj relaksacije, odnosno identičan proces, kao kod bilo koje druge narkomanije.

Zanimljivo je da, u duvanskom dimu nije pronađena nijedna korisna materija, ali je utvrđeno prisustvo više od 4.000 štetnih materija, od čega su 43 kancerogene, zatim 200 puta više CO2 (ugljendioksida), 30.000 puta više CO (ugljen monoksida).

Istorijat pušenja

Kolumbo je, u svome dnevniku zabilježio da su mu domoroci na jednom ostrvu poklonili nekoliko suvih listova biljke, koja je gorko mirisala, a koju su oni nazvali «petum» i koja je kod njih bila vrlo cijenjena. Kasnije, Kolumbovi saputnici su bili zaprepašćeni kada su vidjeli kako domoroci puše i ispuštaju dim kroz nos i usta. Po shvatanju pobožnih Španaca, samo su đavoli mogli da ispuštaju dim iz nozdrva.

Početkom XVI vijeka, pojavljuju se u Evropi prvi pušači, u početku među mornarima i vojnicima španske kolinijalne armije, kolonistima i trgovcima, koji su posjetili Novi svijet. U to vrijeme, niklo je i sujevjerje o neobičnim i korisnim svojstvima duvana i vršeni su pokušaji da se duvan koristi u liječenju različitih oboljenja.

Ambasador Francuske u Portugaliji, Žan Nikot, 1560. god. donio je francuskoj kraljici Katarini Mediči lišće i sjeme duvana, preporučivši ga kao sredstvo protiv glavobolje, a takođe i za «podsticanje bodrosti», dobrog raspoloženja i iscjeljenja od mnogih nevolja».

U XVI i XVII vijeku, pušenje se raširilo po svim zemljama Evrope. Uporedo sa širenjem ušmrkavanja i pušenja duvana, javile su se i stroge mjere protiv te napasti. Katolička crkva nazivala je pušenje «đavolskom zabavom». Papa Urban VII naredio je da se odvoje od crkve vjernici koji puše i mirišu duvan. Naročito su surovo kažnjavani sveštenici i kaluđeri. Tako su u Santjagu petorica kaluđera, koji su uhvaćeni u pušenju 1692. godine, živi zazidani u zid manastira.

U Rusiji su protiv pušenja bile i crkvene i građanske vlasti. Car Mihajlo Romanov izdao je 1663. godine ukaz, kojim je zabranio pušenje duvana, a za prekršioce predvidio oštre kazne, od batinjanja i odrezivanja nosa do progonstva u Sibir i smrtne kazne za prodavaoce duvana. Međutim, bez obzira na zabranu pušenja duvana, car Petar I poslije svog boravka u Holandiji je i sam postao strastveni pušač.

Rasprostranjenost pušenja u svijetu

Posljednjih tridesetak godina u razvijenim zemljama svijeta smanjuje se broj pušača. Na pušenje i pušače gleda se sa prezrenjem, odnosno kao i na ljude niže klase. U SAD više od 80 miliona pušača prestalo je sa pušenjem. Istovremeno, svjetska duvanska industrija povećava proizvodnju za 2% godišnje, jer je pronašla tržišta u zemljama «trećeg svijeta» i tako perfidnim reklamama, nagradama i sponzorstvima svega i svačega agresivno osvaja svijet. U posljednjih 10 godina krize svi pozitivni efekti su anulirani i ponovo se broj pušača drastično povećao, tako da smo sa devetog mjesta u svijetu dospjeli na PETO. U Evropi smo treći, odmah posle Grčke i Turske. Po broju žena pušača, vjerovatno ćemo brzo zauzeti prvo mjesto. Posebno zabrinjava porast novoregistrovanih pušača u mladoj populaciji. Svakog mjeseca u organizmu naših sugrađana zaostanu otrovni produkti više od 1600 tona duvana. Kako će se to odraziti na njihovo zdravlje?

• Uticaj pušenja na ljudski organizam •

Višegodišnji pušački staž smatra se glavnim uzročnikom više od 24 različita oboljenja. Za niz drugih oboljenja, pušenje postaje faktor koji otežava ozdravljenje i pogoršava sliku bolesti. Zanimljiva su istraživanja, koja ukazuju na direktnu povezanost navike pušenja, broja popušenih cigareta, dužine pušačkog staža i pojave oboljenja. U periodu posle 1900. godine broj pušača u svijetu rapidno je rastao sve do kasnih šezdesetih godina. U tom periodu se smrtnost od malignih oboljenja udvostručila, a ono što je posebno zanimljivo, je da smrtnost od tipične pušačke bolesti, karcinom bronha, uvećava 50 puta, odnosno, od sto ljudi koji dobiju karcinom bronha oko 95% su dugogodišnji pušači, a ostali su pasivni, tj. prisilni pušači koji su godinama udisali tuđi duvanski dim. Među dugogodišnjim pušačima je višestruko češća pojava raka usana, nepca, jezika, grlića materice dok, recimo kod raka glasnih žica skoro nema nepušača.

Duvan oštećuje krvne sudove u organizmu, a u zavisnosti od lokacije oštećenih sudova doći će do pojave oboljenja. Najčešće je pogođen kardio i cerebro vaskularni sistem, što dovodi do pojave krajnje manifestacije infarkta srčanog mišića ili moždanog šloga. Manifestacija ovog oboljenja je među dugogodišnjim pušačima dva do tri puta češća, sa težim posljedicama i, ako se smjesta ne prekine sa pušenjem, dolazi do ponavljanja insulta, ali sada sa mnogo težim posljedicama. Pomenimo i tipično pušačko oboljenje «pušačku nogu», skoro nepoznatu među svim pusačima, koja počinje naizgled sasvim naivnim simptomima kao hladna noga, da bi se posle niza manifestacija završilo sa otpadanjem pojednih prstiju, otvaranjem rana koje skoro nikako ne zarastaju i gangrenom. Kasnije, rane se javljaju u sve višim djelovima noge, što može dovesti do ugrožavanja života.

Istovremeno, otrovi duvana putem krvotoka, bivaju razneti u sve djelove tijela, negativno utiču na funkcije ćelija, dovode do poremećaja funkcije tkiva i organa. Te pojave kod svakog čovjeka poprimaju specifične karakteristike, tako da se često previdi, da su ti poremećaji direktna posljedica pušenja, pripisuju drugim uzrocima. Istovremeno, otrovi cigarete nikako ne mogu da idu zajedno, posebno zbog izuzetno negativnog uticaja otrova na mitohondrije, generatore energije u organizmu i zato sportisti pušači, vrlo brzo završavaju karijeru i bivaju autsajderi.

• Trudnoća i cigarete •

Da bi se organizam bebe pravilno razvio, važno je izbjeći bilo kakav kontakt sa otrovima. Na žalost, kod trudnica pušača to nije lako.

Krv i urin trudnice pušača i njihovih beba sadrži oko 5 do 8 puta (oko 500 do 800%) veću koncentraciju kotinina (metabolit nikotina) u odnosu na krv i urin majke koje nisu bile pušači. Istovremeno, kada trudnica zapali cigaretu, pored niza problema dolazi i do: ubrzavanja pulsa i poremećaja krvnog pritiska, sužavanja krvnih sudova placente (posteljice) i otpadanja sadržaja kiseonika u krvi bebe posle par minuta u bebinom organizmu dolazi do povećanja krvnog pritiska postepeno se povećava koncentacija otrova u bebinom organizmu i svoj maximum dostiže posle 15 minuta.

Beba počinje da pati, sve ovo višestruko iscrpljuje bebin organizam, a posebno srce. Broj otkucaja bebinog srca može da dosegne i preko 180, a to su ustvari OČAJNIČKI POKUŠAJI MALOG TIJELA, da ubrzanjem rada srca ubrza krvotok, da bi dobilo više kiseonika i smanjilo patnju uzrokovanu cigaretom. Tek poslije jednog časa dejstvo nikotina počinje da popušta ako se i tome pridoda kofein, sve ovo se dodatno komplikuje, jer osnovno dejstvo kofeina je da POJAČAVA DEJSTVO I DAJE SNAGU, i tada kod bebe dolazi do dodatnog poremećaja, pojave preskakanja srca-extrasistola.

U nizu istraživanja, rađenih među trudnicama pušačima, uočena je i pojava prijevremenog porođaja, dva puta češće u odnosu na majke nepušače. Na žalost, lista problema se ovdje ne završava. Djeca majki pušača, pored ostalog, mogu da imaju probleme sa pravilnošću i regularnošću ritma srca, poremećaje u imunološkom sistemu, a ono što posebno zabrinjava je da klinička ispitivanja djece, koja su oboljela od AKUTNEE LIMFATIČNE LEUKOZE, WILMSOVOG TUMORA, HOČKINOVOG LIMFOMA, ukazuju da je rizik oboljenja kod djece čije su majke pušači 50% viši od kontrolne skupine, tj. djece majki nepušača.

ONA i ON

ON najviše mrzi kada ONA...

...brizne u plač kad hoće. – Teške su žene koje lako zaplaču zbog sitnice. A svaka suza – nova optužba protiv partnera! Žene plač koriste kako bi svog muškarca naterale da se oseća kao poslednji grubijan.
Šta to treba da znači. – Plakanje je najstarije oružje pomoću kojeg su generacije i generacije žena pokazivale koliko je slab njihov pol u odnosu na pol partnera. Žena koja se u 21. veku služi istom strategijom nesigurna je u sebe a, pošto je toga svesna, pokušava da je prikaže kao ljupku karakternu osobinu.
Oružje za odbranu. – Time što će zanemeti pred ženskim suzama muškarac ne rešava ništa. Umesto toga, mora da nauči plačljivu partnerku da se izražava drugačije i ohrabri je da konačno odraste. Ton treba da bude smiren i obojen lakom ironijom.

...misli da je samo ona nepogrešiva
Samo je ona nepogrešiva. – Neke žene su uvek u pravu, čvrsto uverene da u rukama drže baklju istine. Samouverene i nesalomive, taktiku otkrivaju postepeno, u početku sporadičnim polemikama a, kad se veza malo učvrsti, svakodnevnim monolozima u kojima uporno dokazuju kako svi greše osim njih. Reč izvinjenje kao da ne poznaju. U suštini su naporne za okolinu, posebno za partnera koji se, zbog mira u kući, trudi da bude blag i strpljiv.
Šta to treba da znači. – Žene koje nikad ne greše najčešće su ćerke istih takvih majki. Uzor im je, dakle, autoritarna roditeljka od koje su, ne svojom greškom, naučile da je nepogrešivost sastavni deo ženstvenosti. Ta ista majka od detinjstva je u njima gušila samokritičnost, toleranciju i sposobnost da sagledaju situaciju iz više uglova.
Oružje za odbranu. – Toj vrsti žena pomaže jedino upečatljiv primer, uz uporno predočavanje činjenice da je za svađu potrebno dvoje. Ne treba ih štedeti ni konkretnih dokaza o eventualnim greškama. Najgore je kad im muškarci, nemoćni da se suprotstave, uvek daju za pravo, pristajući na njihovu igru. A igra je ne samo opasna već vremenom razara brak u kojem partneri nemaju snage za suočavanje.

...Ljubomorna na sve i svakog
Ljubomorna na sve i svakog.– Ljubomorne žene vide suparnicu na svakom ćošku, sumnjiv im je svaki telefonski razgovor, zamišljaju partnera u zagrljaju desetina ljubavnica. Jureći dokaze o navodnom neverstvu, podvrgavajući partnera unakrsnom ispitivanju o svakom učinjenom koraku, zagorčavaju život sebi i drugima.
Šta to treba da znači. – Bolesna ljubomora muči nesigurnu ženu koja je imala konfliktan odnos sa majkom ili sestrom i živi u neprekidnom strahu da će biti ostavljena zbog druge. Brak često zapada u krizu samo zato što njeno ponašanje postaje toliko nepodnošljivo da partner odlazi s prvom koja mu se učini manje naporna.
Oružje za pobedu. – U ratu protiv ženske ljubomore, ironija je najbolje oružje. Kad ljubomornica krene da ispituje treba joj, na primer, reći: „Draga, odgovoriću ti tek kad staviš šešir Šerloka Holmsa”.

Napomena: gotovo sve veće ženske mane rađaju se iz problematičnih odnosa sa roditeljima.

....voli da „drži banku”
Voli da „drži banku”. – U poređenju sa ljubomornom, žena koja kritikuje ceo svet i misli da sve zna najbolje deluju sasvim bezazleno. Željna je pohvala a, kad one izostanu, hvali se sama. U restoranu tvrdi da bolje kuva od šefa kuhinje, prijateljima koji su kupili nova kola saopštava da su njena veća, elegantnija i brža. Ne radi to iz zle namere, ali neko bi na gađanju, ipak, morao da joj „drži ruku” ne bi li postala simpatičnija i - podnošljivija.
Šta to treba da znači. – Ponašanje, koje kod jednih budi antipatiju, a kod drugih sažaljenje, krije čežnju za dopadanjem i potrebu za odobravanjem. U detinjstvu tih žena nije bilo mnogo pohvala, pogotovo s očeve strane, a komplimenti koje sebi upućuju najlakši su način da privuku pažnju i poruče: „Hej, tu sam!”.
Oružje za pobedu. – Povlađivanje je ključna reč. Ona mora da se oseća voljenom i cenjenom, pa joj zato treba ugađati i obasuti je divljenjem. Kad bude tako, prestaće sa samohvalisanjem.

....Izigrava žrtvu
Izigrava žrtvu. – Ima žena koje se nepotrebno zatrpavaju dužnostima jer samo tada imaju utisak da su važne i nezaobilazne. Uvek raspoložive, uvek u prvim redovima kada treba preuzeti još neku obavezu, da bi posle kukale kako ne znaju gde im je glava. Ponuđenu pomoć uvek odlučno odbijaju: problemi su pravi smisao njihovog života.
Šta to treba da znači. – Pogrešno domaće vaspitanje! Te žene su učili da samo žrtvovanje donosi mir i sreću. Nasuprot tome, život ispunjen zabavom i izlascima prazan je i lakouman.
Oružje za pobedu. – Treba je ubediti da nema plaćanja računa za opuštanje, zabavu, smeh i dokolicu. Partner je doslovce mora naterati da zastane i prepozna lepotu u drugim stvarima, na primer druženju sa prijateljima.
Durenje je njeno zanimanje

Durenje je njeno zanimanje. – Žena mrgud bliska je rođaka onih „sa suzama u džepu”, s tim što svoje večito negodovanje, umesto rečima, izražava celim telom. Osetljivi muškarci istinski pate kad ona reši da izigrava mučenicu.
Šta to treba da znači. – Još jedan povratak u detinjstvo, budući da se i durenje uči od mame ili tate, naših prvih uzora ponašanja. Devojčica koja raste uz mrke poglede, preteće izraze i kazneno ćutanje prihvata takvo ponašanje da bi kasnije, kao odrasla žena, i sama na isti način kažnjavala okolinu. Durenje je deo komunikacije čija se pravila uče u prvih 10 godina života.
Oružje za pobedu. – Nikako ironija već svesrdna pomoć ženi da se oslobodi nezahvalne uloge i počne opuštenije da živi bračni život. Dobro je, na primer, reći: „Draga, osećam se neprijatno kad se tako mrštiš, a i ne stoji ti lepo. Reci šta ti je i nasmeši se, molim te”.

...kaže : "Samo ja rintam u ovoj kući"
Samo ja rintam u ovoj kući. – U ovu kategoriju spadaju žene koje, kad urade ono što radi sav normalan svet, imaju potrebu da glasom punim optužbe partneru to i saopšte. Posle svakog gesta, čina, male pažnje, ista fraza: „Ja koja sam za tebe uradila ovo, ja koja sam za tebe uradila ono”. Cilj: proizvesti kod partnera hronično osećanje krivice.
Šta to treba da znači. – Ovakvo ponašanje krije dozu uobraženosti. Reč je, naime, o ženama koje veruju da su rođene za uzvišenije ciljeve od onih koji su trenutno pred njima. Okolinu posmatraju sa visine, očekujući da svi budu duboko impresionirani i neizmerno zahvalni kad one nešto urade.
Oružje za pobedu. – Iako je teško ukrotiti „veličinu”, vredi pokušati i blago se podsmehnuti kad god ona pomene svoj „učinak”. S lakom ironijom, partner može da joj kaže: „Draga, stvarno sam ti do groba zahvalan”. Primedba ne sme da zvuči kao uvreda. Naprotiv: na svaku njenu pritužbu reaguje se što kitnjastijom frazom zahvalnosti!

...izigrava mamu
Izigrava mamu. – Broj žena koje svojim muževima postaju majke sve je veći, možda i zato što se danas rađa manje dece a, kad i dođu, ona je već blizu četrdesete. U očekivanju zakasnele bebe, materinska osećanja prenosi na partnera kojeg obasipa i ovakvim nežnostima: „Hajde sad lepo ručkaj”, ili: „Stavi kapu da ne nazebeš”, ili: „Lezi ranije, sutra imaš mnogo posla”.
Šta to treba da znači. – Materinski instinkt je deo ženske prirode: ako ga ne utoli sa detetom, preneće ga na partnera koji postaje detetov surogat. Nema tu ničeg lošeg, čak ni pokušaja da ga „uguši” prejakom ljubavlju. Reč je samo o „kompenzaciji”.
Oružje za pobedu. – Najjednostavnije, ali i najsloženije rešenje je blagovremeno planiranje deteta. Sa dolaskom bebe, stiže i unapređenje na mesto oca i glave porodice. Poslužiće i rečenica koja uvek pogađa cilj: „Draga, podsećaš me na moju majku. Zaista si ista ona”.

...nije spontana
Nije spontana. – Žene glumice zamišljaju da žive na pozornici i uživaju da igraju ulogu u kojoj su potpuno drugačije nego u stvarnosti. Mlataraju rukama, menjaju boju glasa, histerišu, smeju se, plaču i prate scenario „iz glave”, rizikujući da ispadnu smešne.
Šta to treba da znači. – Glavni razlog je manjak samopoštovanja. Žena koja glumi ne dopada se sebi i ne prihvata svoju ličnost. Ne znajući šta da radi sa tako nepoželjnim egom, izmišlja novu ličnost i pokreće je kao marionetu.
Oružje za pobedu. – Glumačka fasada može da se sruši komentarom u stilu: „Ljubavi, ne volim kad govoriš tuđim glasom. Postoje li neke vežbe da se to izmeni?”. Partnerki treba otvoreno reći da je sve bolje od – glume.

....Svojeglava i svojevoljna
Svojeglava i svojevoljna. – „Gluva” do krajnjih granica, iz principa ne čuje ništa od onog što joj se govori ili objašnjava. Slična je Nepogrešivoj od koje se razlikuje po, naizgled, pomirljivijem ponašanju. To znači da će ljubazno saslušati sve što drugi imaju da kažu i na kraju uraditi po svome. Tuđe reči ne dopiru do žene koja svog partnera elegantno vuče za nos.
Šta to treba da znači. – Višak samopoštovanja, pre svega. Žena koja se tako ponaša misli da sve radi najbolje. Stalo joj je, međutim, do forme i ne voli da se svađa, pa će uvek spremno odglumiti popustljivost. Takvo njeno ponašanje najčešće je urođena crta karaktera.
Oružje za pobedu. – Situacija se može popraviti ako partner zaigra istu igru. Kad ona, na primer, kaže: „Dragi, postavi sto”, on treba da joj odgovori: „Evo idem” i - nastavi da čita. To će je naterati da se – zamisli.

Upamtite: fina ironija čudesno deluje protiv loših osobina i suviše zaštitničkog ponašanja.
(VIVA)

SAMI ILI UDVOJE?

Muškarcima je samački život draži od braka



Četrdesetdevetogodišnji Weisman u svom je istraživanju obuhvatio 1.533 heteroseksualca kako bi pomogao ženama da shvate zašto neki pametni, uspješni muškarci radije ostaju neženje, ali i kako bi doživotnim neženjama razjasnio zašto su i dalje vječito sami na zabavama.

Weisman je zaključio da se većina muškaraca zapravo ne boji braka, već samo ima strah od lošeg braka.

'Muškarci se deset puta više plaše ženidbe za pogrešnu osobu nego samačkog života. U pitanju je prva generacija ljudi koji su odrasli u obiteljima koje je pogodio razvod. Ljudi često pomisle da s vama nešto nije u redu ako niste u braku, ali postoje osobe koje su svjesno napravile važne životne odluke i nisu podlegle pritisku okoline', izjavio je Weisman.

Weisman je otkrio da je 1980. u Americi postojalo šest posto muškaraca u ranim četrdesetim godinama koji se nikada nisu ženili, a danas taj broj iznosi 17 posto.

Istraživanje je pokazalo da postoje tri grupe muškaraca: oni koji se ne žele oženiti (osam posto ispitanih), oni koji se žele oženiti savršenom djevojkom (62 posto) i muškarci koji su vrlo oprezni kad je ulazak u brak u pitanju (30 posto).

'Muškarcima je vrlo važno da se ožene pravom osobom. Moj savjet slobodnim ženama je da budu strpljive, jer ako se želite udati na brzaka, bit ćete frustrirane zbog moguće loše i ishitrene odluke', izjavio je Weisman i dodao da veliku ulogu prilikom vezivanja muškaraca igra i njihov financijski status.

Istraživanje je također opovrgnulo mišljenje da su samci nesretni: 'Vrlo je interesantno bilo saznanje da je veliki broj muškaraca zadovoljan samačkim životom. Ti su ljudi stvorili uspješne karijere, imaju puno prijatelja i životne ambicije prema kojima streme – usprkos mišljenju da su nezadovoljni jer nisu u braku', zaključio je Weisman.

Umor

Još jedna teška i sparna noć
ja te čekam a znam da nećeš doć
tražim te u snovima al gubim moć
tako sam slab zovem tebe u pomoć

znam da ni u ovaj san meni nećeš doći
znam neće biti ništa osim duge noći
al neće vječno i ona mora kako tako proći
vjerovatno teško al jutro će ipak doći

sve mi je teže, i ne mogu sklopiti rime
ne pomaže više ni pomisao na tvoje ime
došlo je teško vrijeme i ne ponosim se s time
al znam da proljeće dolazi poslije svake zime

to me nekako na čudan način tješi
možda sada ne mogu naći prave riječi
al život će mi i dalje po malo teći
jer neću dopustiti da budeš kraj mojoj sreći

idem sada zaploviti u svoje noćne more
i što bolje prebroditi noć prije zore
iako mi nećeš doći večeras u moje snove
znaj da cu te kao i svake očekivati i noći ove.

M.Antić

S E N K A

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili cvetovi crni, ili beli,
ma bili putevi hladni, ili vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vatra i mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.


Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Ili crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

April u Beogradu




Prolaze i vracaju se s lastama
Suncani i nasmijani dani
opet je u mojoj dusi proljece
da l' si djevojka il' zena sada ti?

April u Beogradu uzaludno trazim
Usne jedne djevojke sto se divno mazi
April u Beogradu miluje joj kosu
Ispod Savskog mosta to je mozda ona
Al' je drugi ljubi.

Prolaze i vracaju se s lastama
Suncani i nasmijani dani
opet je u mojoj dusi proljece
da l' si devojka il' zena sada ti?

April u Beogradu jedno proslo doba
nosim ga u mislima iz vojnickih soba
April u Beogradu umorno se smjesi
Ispod savskog mosta dok se sumrak sprema
vise mene nema.

ATAJLO njenih100 postova

Draga Atajlo.

Od srca ti čestitam sto postova.

Mereno merama nas "običnih" to je neuporedivo više od te brojke.

Kvalitet i kvantitet na jednom divnom mestu koje ne propuštam da obiđem. Radujem se tvom uspehu i želim ti da nastaviš tako do broja 1000 i dalje.

Ova torta je samo za tebe

Atajlo.

Za slavljenicu. :)))
Zaslužila si je.