петак

M.Antić


S E N K A

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili cvetovi crni, ili beli,
ma bili putevi hladni, ili vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vatra i mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.


Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Ili crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

Нема коментара: